Herpes zoster - Херпес Зостерhttps://sr.wikipedia.org/wiki/Зостер_(обољење)
Херпес зостер (Herpes zoster) је вирусна болест која се карактерише болним осипом на кожи са пликовима у локализованом подручју. Обично се осип јавља у једној широкој прузи на левој или десној страни тела или лица. Два до четири дана пре појаве осипа може доћи до пецкања или локалног бола у том подручју. У неким случајевима пацијенти могу имати само грозницу или главобољу, или се осећати уморно без типичног осипа. Осип обично траје у року од две до четири недеље; међутим, неки људи развијају стални бол у нервима који може трајати месецима или годинама, стање које се назива постхерпетична неуралгија (ПХН). Код особа са слабом имунолошком функцијом осип може бити обимнији. Ако осип захвати око, може доћи до губитка вида. Процењује се да око трећине људи пати од херпес зостер (Herpes zoster) у неком тренутку свог живота. Иако је херпес зостер (Herpes zoster) чешћи међу старијим људима, деца такође могу добити болест.

Водене богиње, које се називају и варичела, резултат су почетне инфекције вирусом, која се обично јавља током детињства или адолесценције. Када се водене богиње излече, вирус може остати неактиван (успаван) у људским нервним ћелијама годинама или деценијама, након чега се поново активира. Херпес зостер (Herpes zoster) се јавља када се успавани вирус варичеле поново активира. Тада вирус путује дуж нервних тела до нервних завршетака на кожи, стварајући пликове. Током избијања херпес зостер (Herpes zoster), изложеност вирусу варичеле који се налази у пликовима може изазвати водене богиње код особе која их до тада није имала.

Фактори ризика за реактивацију успаваног вируса укључују старост, слабу имунолошку функцију и обољење од варичела пре 18 месеци живота. Варицелла зостер вирус није исти као вирус херпес симплекса, иако оба припадају истој породици херпесвируса.

Вакцине против херпес зостер (Herpes zoster) смањују ризик од болести за 50‑90%. Такође смањују стопу постхерпетичне неуралгије и, ако се херпес зостер (Herpes zoster) појави, њену тежину. Ако се херпес зостер (Herpes zoster) развије, антивирусни лекови као што је ацикловир могу смањити тежину и трајање болести ако се започну у року од 72 сата од појаве осипа.

○ Лечење
Ако се лезије брзо шире, обратите се свом лекару што је пре могуће за антивирусни третман.
Потребни су и антивирусни лекови и лекови за неуралгију. Требало би да се одморите и да се уздржите од конзумирања алкохола.
#Acyclovir
#Fancyclovir
#Valacyclovir

#Gabapentin
#Pregabalin
☆ AI Dermatology — Free Service
У резултатима Стифтунг Варентест-а за 2022. из Немачке, задовољство потрошача МоделДерм-ом је само нешто ниже него са плаћеним телемедицинским консултацијама.
  • Херпес зостер – пликови на врату и раменима.
  • Херпес – Дан 5; ако се лечење започне, симптоми болести обично престају око пет дана.
  • У случајевима широко распрострањеног херпес зостер (herpes zoster), ако се антивирусно лечење одложи, пацијент може патити од болних пликова у дужем периоду.
  • Ожиљци могу настати због херпеса зостера, који може трајати дуго, чак и ако вирус херпеса у телу нестане.
  • Ако је захваћено чело, често се јавља главобоља. Ако лезија обухвата подручје око носа, важно је проверити да ли је ваш вид нормалан.
  • Овај случај показује типичну дерматомалну дистрибуцију шинглса.
  • Шиндре — Дан 1
  • Шиндре – Дан 2
  • Дан 6 шипре — Кора и ожиљци могу трајати дуже од месец дана, иако лезија више не напредује.
  • У касној фази херпес зостер, круста и еритем могу трајати дуже од месец дана.
  • Шиндре може оставити ожиљке чак и након излечења.
  • Шиндре: ожиљци
References Herpes Zoster and Postherpetic Neuralgia: Prevention and Management 29431387
Шиндре, узроковане реактивацијом вируса varicella‑zoster, који изазива водено‑напуњене богиње, погађа око милион људи годишње у Сједињеним Државама, са животним ризиком од 30 %. Особе са ослабљеним имунолошким системом значајно су склоније развоју херпеса; симптоми обично почињу малаксом, главобољом и благом температуром, праћени необичним осећајима на кожи неколико дана пре појаве осипа. Овај осип, који се обично појављује на одређеном делу тела, напредује од чистих пликова до раница са кором током недељу‑десет дана. Правовремено лечење антивирусним лековима (acyclovir, valacyclovir, or famciclovir) у року од 72 сата од појаве осипа кључно је. Постхерпетична нералгија, уобичајена компликација која се манифестује продуженим болом у захваћеном подручју, погађа око једног од пет пацијената и захтева континуирано лечење лековима као што су габапентин, прегабалин или одређени антидепресиви, заједно са локалним агентима као што су лидокаин или капсаицин. Вакцинација против вируса varicella‑zoster препоручује се одраслима старијим од 50 година како би се смањио ризик од шиндре.
Shingles, caused by the reactivation of the varicella zoster virus responsible for chickenpox, affects around 1 million people annually in the United States, with a lifetime risk of 30%. Those with weakened immune systems are significantly more prone to developing shingles, with symptoms typically starting with malaise, headache, and a mild fever, followed by unusual skin sensations a few days before the appearance of a rash. This rash, usually appearing in a specific area of the body, progresses from clear blisters to crusted sores over a week to ten days. Prompt treatment with antiviral medications (acyclovir, valacyclovir, or famciclovir) within 72 hours of rash onset is crucial. Postherpetic neuralgia, a common complication characterized by prolonged pain in the affected area, affects about one in five patients and requires ongoing management with medications such as gabapentin, pregabalin, or certain antidepressants, along with topical agents like lidocaine or capsaicin. Vaccination against the varicella zoster virus is recommended for adults aged 50 and above to reduce the risk of shingles.
 Epidemiology, treatment and prevention of herpes zoster: A comprehensive review 29516900
Herpes zoster се чешће јавља код људи старијих од 50 година, оних са ослабљеним имунолошким системом и оних који узимају имуносупресивне лекове. Покреће га реактивација вируса варичела‑зостер, истог вируса који изазива водене богиње. Симптоми као што су грозница, бол и свраб обично претходе појави карактеристичног осипа. Најчешћа компликација је пост‑херпетична неуралгија, која представља упорни нервни бол након што осип нестане. Фактори ризика и компликације повезане са херпес зостером варирају у зависности од старости, здравља имунитета и времена почетка лечења. Показало се да вакцинација за особе од 60 и више година значајно смањује појаву херпес зостера и пост‑херпетичне неуралгије. Почетак антивирусних лекова и лекова против болова у року од 72 сата од појаве осипа може смањити тежину и компликације херпес зостера и пост‑херпетичне неуралгије.
Herpes zoster tends to occur more frequently in people aged 50 and older, those with weakened immune systems, and those taking immunosuppressant medications. It's triggered by the reactivation of the varicella-zoster virus, the same virus that causes chickenpox. Symptoms like fever, pain, and itching commonly precede the appearance of the characteristic rash. The most common complication is post-herpetic neuralgia, which is persistent nerve pain after the rash clears up. The risk factors and complications associated with herpes zoster vary depending on age, immune health, and timing of treatment initiation. Vaccination for individuals aged 60 and above has been shown to significantly reduce the occurrence of herpes zoster and post-herpetic neuralgia. Starting antiviral medications and pain relievers within 72 hours of rash onset can lessen the severity and complications of herpes zoster and post-herpetic neuralgia.
 Prevention of Herpes Zoster: A Focus on the Effectiveness and Safety of Herpes Zoster Vaccines 36560671 
NIH
Клиничка испитивања пре одобрења показују да жива вакцина против зостера делује у распону од 50 % до 70 %, док рекомбинантна вакцина има бољи учинак, у распону од 90 % до 97 %. У студијама из стварног света налази потврђују резултате испитивања, показујући да је ефикасност живе вакцине око 46 %, док је рекомбинантна вакцина око 85 %.
The pre-licensure clinical trials show the efficacy of the live zoster vaccine to be between 50 and 70% and for the recombinant vaccine to be higher at 90 to 97%. Real-world effectiveness studies, with a follow-up of approximately 10 years, were reviewed in this article. These data corroborated the efficacy studies, with vaccine effectiveness being 46% and 85% for the live and recombinant vaccines, respectively.